Sastanku su prisustvovali: Timošenko Kuzmanèev, Ðorðe Malenkoviæ, Ivan Peter, Golub Petar, Kolarov Aleksandar èlanovi Koordinacionog odbora), Jovan Krulj, Gordana Stamenkoviæ, Jan Šimak (PK SSRNV); Ðuretiæ Nenad (PK SSOV), Jovo Radoš (PK SKV), Ruža Deneš (Savez seljaka Vojvodine), Samardžiæ Ljubo (SIZ za zaštitu dece Vojvodine), Luèiæ Milan (GK SKV Novi Sad), Radovan Vlajniæ (KPZ Vojvodine), Nikoliæ Milorad (Komisija za ustavna pitanja Skupštien SAPV), Dondur Marija (Sekretarijat za zakonodavstvo Skupštine SAPV), Vidoje Konjik (PO SUBNORV), Andraš Agošton, Vekaš Janoš, Besedeš Ištvan, dr Hodi Šandor, Šifliš Zoltan (Inicijativni odbor za osnivanje Demokratske zajednice vojvoðanskih Maðara) i predstavnici sredstava javnog informisanja.

Predsedavao je Timošenko Kuzmanèev, predsednik Koordinacionog odbora PK SSRNV za društvene organizacije i udruženja graðana. Objasnivši strukturu pozvanih na sastanak kao i metodologiju sagledavanja interesnih inicijaitva u Koordinaiconom odboru, predsedavajuæi je naglasio, da je Pokrajinskoj konferenciji SSRN Vojvodine dostavljena inicijativa za osnivanje Demorkatske zajednice vojvoðanskih Maðara, koju je pokrenulo 11 èlanova Inicijativnog odbora. Inicijativa je sadržala Programske ciljeve, teze za nacrt pravila o radu, kao i sastav Inicijativnog odbora, što je, kao osnov za raspravu, dostavljeno svim uèesnicima sastanka.

U pripremi sastanka, naglasio je predsedavajuæi, održane su poterbne konsultacije o pokrenutoj inicijativi, a traženi su i stavovi o njoj od nadležnih pokrajinskih organa. Sekretarijat za zakonodavstvo Skupštine SAP Vojvodine, zajedno sa službom Komisije za ustavna pitanja Skupštine SAP Vojvodine, dostavili su i pismen odgovor o navedenoj inicijativi, koji je takoðe dostavljen uèesnicima sastanka kao sastavni deo radnog materijala za raspravu o inicijativi. Cilj rasprave na sastanku treba da je razmena mišljenja o konkretnoj inicijativi u funkciji utvrðivanja što kvalitetnijih radnih zakljuèaka za dalje aktivnosti - naglasio je predsedavajuæi.

Obrazloženje inicijaitve za osnivanje Demokratske zajednice vojvoðanskih Maðara i njenih programskih ciljeva dao je predsednik Inicijativnog odbora za njeno osnivanje Andraš Agošton. Naglasivši da je inicijativa nastala na tragu procesa izgradnje naše zajednice u celini kao slobodnog demokratskog društva, uvodnièar je konstatovao da nema potrebe da preprièava programske ciljeve na kojima se ona zasniva, jer su oni dostavljeni svim uèesnicima rasprave. U inicijativi za osnivanje kao i u Programskim ciljevima Demokratska zajendica vojvoðanskih Maðara okarakterisana je kao organizaciona i politièka forma za formiranje i izražavanje i zastupanje kolektivnih interesa vojvoðanskih Maðara, sa ciljem da se pospeši ostvarivanje ranvopravnosti naroda i narodnosti u Vojvodini i u SR Srbiji kao celini. U inicijativi je, po reèima uvodnièara, dat jedan opšti okvir, okvirno razmišljanje o tome kako inicijatori shvataju društvenu zbilju u kojoj deluju i misle da deluju.

Demokratski metod je jedina alternativa koja obeæava pozitivan ishod iz celokupne društvene situacije, naglasio je uvodnièar podvlaèeæi, da je inicirana organizacija zamišljena i kao jedna demokratska grupa za pritisak, koja æe u uslovima pluralistièkog društva, pod kojim se podrazumeva višepartijski sistem okružen vencem organizacija koje imaju za cilj formiranje, izražavanje odreðenih društvenih, manjih ili širih grupnih interesa, biti jedan od politièkih faktora sa ciljem da prati ostvarivanje ravnopravnosti naroda i narodnosti odnosno njihovih prava utvrðenih Ustavom i zakonima. Preprièavši suštinu aktivnosti koje je Inicijativni odbor do sada realizovao na promociji ideja i zalaganja koje sadrži inicijativa za osnivanje navedene Zajednice i njeni proklamovani Programski ciljevi, naglasio je široko interesovanje i podršku zainteresovanih subjekata. Ilustrovao je to rezultatima postignutim u akciji prikupljanja potpisa pripadnika maðarske narodnosti u cilju ukazivanja Skupštini SR Srbije na èinjenicu da predložena rešenja u zakonima o obrazovanju ne odgovaraju potrebama maðarske narodnosti, u kojoj je za samo sedam dana prikupljeno 17,5 hiljada potpisa. U akciji ispitivanja javnog mnjenja sa ciljem utvrðivanja kolika bi bila podrška u sluèaju da se formira navedena organizacija prikupljeno je izmeðu 3 i 4 hiljade potpisa potencijalnog èlanstva.

Prvo od postavljenih pitanja (dilema) obrazložio je stavom, da se u jednom pluralistièkom društvu, u kome se interesi formiraju a njihovo izražavanje se odvija u postupku bitno drugaèijem od onog koji je karakteristièan za jednopartijsku državu, mora obezbediti prohodnost iskazivanja interesa koji se, u suštini, neposredno tièu jedne manje grupe ljudi, jedne narodnosti, jer ostvarivanje ili ne ostvarivanje prava koja potièu iz Ustava i Zakona oni najneposrednije oseæaju. Primer za takvo organizovanje, kako je naglasio, postoji u svim pluralistiokim državama. Inicijatori, naime, smatraju da slobodno, odgovorno i samostalno iskazivanje nacionalnih interesa ne donosi nikakvu politièku opasnost u jednom pluralistiækom društvu. Zajednica ni ne pretenduje na to da bude garant i neka vrsta vrha u iskazivanju nacionalnih interesa maðarske narodnosti - podvukao je uvodnièar.

Pitanje delovanja Zajednice unutar Socijalsitièkog saveza, s aspekta aktuelne situacije, u kojoj je pokrenuta inicijativa za donošenje novog Zakona o udruženjima graðana, pa i politèkim a potom i zakona o politièkim strankama, kao i inicijativa o transformaciji samog SSRN-a - okarakterisao je kao deplasirano. Zajednica želi, naglasio je izmejdu ostalog uvodnièar, da na politièkoj sceni deluje kao samostalna i odgovorna interesna organizacija, s tim da bi u daljoj buduænosti sagledala šta može konkretno uraditi.

- Demokratizacija odnosa u našem društvu u celini nedvosmisleno podrazumeva demorkatski dijalog, konkurenciju ideja i programa, razlièita strujanja i inicijative koja æe se institucionalno ustrojiti kroz politièki pluralizam višestranaèkog tipa. Na tragu demokratizacije u celini, treba posmatrati i razmatrati i ovu konkretnu inicijativu. Pri tome, posebnu pažnju pak treba posvetiti razjašnjavanju dilema koje ona sobom i u sebi nosi kao što su: da li se kroz nju uèvršæuju ili narušavaju meðunacionalni odnosi s obzirom na vojvoðanske specifikume; kakav je oðnos suštine proklamovanih pro;ramskih ciljeva i zalaganja inicirane organizacije prema ostalim narodima i narodnostima u Vojvodini, Srbiji i Jugoslaviji što je u proklamovanim ciljevima i obrazloženjima ostalo na razini podrazumevanja pozitivne konotacije, ali nigde nije decidno naveden; jugoslovenska dimenzija delovanja organizacije ne navodi se u programskim ciljevima i slièno. Inicijativu takoðe treba osloboditi, kako je konstatovano, sitnih koketiranja sa aktuelnom situacijom uspostavljanja državnosti SR Srbije na celoj teritoriji sa aspekta da tek ona donosi moguænost istinskog ispoljavanja i ostavrivanja prava maðarske i ostalih narodnosti jer ta èinjenica jednostavno ne stoji. Prava naroda i narodnosti u SAP Vojvodini bila su dobro rešena i u ranijem periodu i ona se sada, kao i uvek mogu samo unapreðivati.

- Da bi se o inicijativi doneo kvalitetan sud, treba je pojmovno doreæi. Inicijativa je, bez obzira na ponuðena pismena i usmena opbrazloženja u mnogo èemu nejasna. Ta nejasnoæa ogleda se i u pravnom i u programskom pogledu. Statusni aspekt organizacije nije doreèen jer nije data definicija organizacije shodno važeæoj pozitivno-pravnoj regulativi u oblasti interesnog organizovanja. Što se programskog dela tièe ne vidi se razgranièenje izmeðu kulturne odn. kulturološke dimenzije delovanja i delovanja politièkog karaktera. U inicijativi se, nadalje, barata konstrukcijom da æe se zajednica zalagati za promenu nacionalnog modela, a ne navodi se o kakvom nacionalnom modelu se radi.

Kada se svemu navedenom doda èinjenica da pravna norma kojom su utvrðena pravila politièkog organizovanja za sada ne postoji, davanje vrednosnog suda o samoj inicijativi je zapravo nemoguæe. S tim u vezi, uèesnici u raspravi su se založili za što hitnije donošenje Zakona o politièkim strankama i udruženjima;

- Bez obzira na izreèene nedostatke, uèesnici u raspravi su se složili, da inicijativa za osnivanje Demokratske zajednice vojvoðanskih Maðara pokreèe znaèajna pitanja iz domena meðunacionalnih odnosa o kojima treba raspravljati. Te rasprave moraju meðutim biti utemeljene na serioznim, struènim i nauènim analizama sa puno statistièkih podataka, lišene politike i ideologije. Kao najprimereniji vid forme za ovakve rasprave predložena je serija okruglih stolova na kojima bi se otvoreno, tolerantno i demokratski, na osnovu struke i nauke sagledala sva pitanja i problemi koji se potenciraju u navedenoj inicijativi.

l. Iz inicijative se ne može precizno sagledati suština organizovanosti Demokratske zajednice vojvoðanskih Maðara. Posebno su prisutne nejasnoæe, da li je program politièkog ili kulturnog karaktera. Stoga se definitivan stav o ovoj inicijativi ne može utvrditi. U daljim aktivnostima je neophodno razluèiti sadržinu inicijative od forme njenog izražavanja. Sagledavanje suštine navedene inicijative zahteva dalju raspravu, posebno o pitanjima koja ona pokreæe. 0 tim pitanjima mora svoj sud dati i struka i nauka na bazi precizno utemeljenih analiza. Tu raspravu mora karakterisati otvoren i tolerantan dijalog o inicijativi. Današnja rasprava može poslužiti kao dobar osnov za dalje aktivnosti na ovom planu ali ne može biti u funkciji davanja konaènog mišljenja o inicijativi Koordinacionog odbora PK SSRNV za društvene organizacije i udruženja graðana;

Demokratski procesi u društvu, zalaganja za politièki pluralizam višestranaèkog tipa zahtevaju jasno utvrðena opredeljenja u ovoj oblasti, utemeljena u izmenama postojeæeg i donošenju novog Ustava i odgovarajuæih zakona. Vrednosni sud u ovoj i njoj sliènim inicijativama mora biti zasnovan na pravnoj regulativi utvrðenoj Zakonom o politièkom organizovanju i Zakonom o društvenim organizacijama i udruženjima graðana.